Ментално здравље и физичка активност
Сећамо се времена када су се деца више играла напољу и била физички активна кроз трчање и вожњу бицикла. Последњих година, повећана брига о безбедности деце, популарност видео-игара, као и повећани академски захтеви довели су до смањивања времена које деца проводе напољу играјући се.
Важност физичке активности за ментално здравље
Научна истраживања показују да је физичка активност важна за ментално здравље. Ово подједнако важи и за децу.
Показује се да деца која вежбају могу да мисле о више ствари истовремено, као и да усмере своје мисли на оно што желе, боље него физички неактивна. Такође, могу и брже разумети оно што се дешава око њих или оно на шта су усмерени. Даље, могу брже мењати теме којима се баве.
Код ученика који имају потешкоћа у виду АДХД показало се такође да долази до побољшања пажње и бржег пријема информација. Након физичке активности, ова деца постижу боље резултате у нпр. разумевању прочитаног и аритметици.
Физичка активност је повезана и са емоционалним стањима. Деца која су активнија на часовима физичког васпитања, баве се неким спортом у оквиру или ван школе, показују мање емоционалних потешкоћа попут депресије. Такође, они који мање слободног времена утроше на компујтер, видео-игре, телевизију су мање склони показивању депресивних понашања. Осим тога, вежба може деловати и умирујуће па деца постају мање напета и генерално се боље осећају.
Светска здравствена организација препоручује барем сат времена умерене до интензивне физичке активности дневно, као додатно у односу на активност на часовима физичког васпитања. Није нужно да ових сат времена буде одједном и да наликује на класичан спортски тренинг, па можете бити креативни у осмишљавању занимљивих активности. Под оваквом активношћу се подразумевају оне активности у којима се дете озноји и приметно дубље и брже дише. Наравно, и мање активности може имати позитиван ефекат, али у мањој мери. Односно, боље је бити и мало активан него нимало.
Лазар ванић, психолог