Развој емоционалне интелигенције
Родитељ има одговорност да подстиче и развој интелигенције код детета. Често се под овим појмом подразумева академска интелигенција.
Осим академске важна је и емоционална интелигенција која представља способност особе да изрази и управља својим осећањима адекватно, поштујући туђа осећања.
Значај емоционалне интелигенције
Кроз истраживања се показало да је емоционална интелигенција важна за децу на много начина. Деца која су емоционално развијена постижу боље резултате на тестовима интелигенције, имају боље односе са другима, постижу већи успех у животу и мање су склона психичким потешкоћама.
На пример, дете које уме да умири себе у тешким ситуацијама ће се боље снаћи у њима. Када дете уме да изрази осећања на здрав начин имаће боље односе са другима у односу на дете које виче и вређа друге.
Родитељи и други одрасли могу помоћи деци да мудрије управљају сопственим емоцијама. У наставку можете прочитати неке смернице које могу помоћи емоционални развој детета.
- Именујте емоције свог детета
Прво је потребно да дете научи да препознаје своје емоције. На пример, ако је дете поражено у некој игри и показује знакове љутње или туге, можете им поставити питање: „Да ли се осећаш љуто/тужно/разочарано?”. Исто тако се може развијати и речник који ће им помоћи да препознају пријатне емоције користећи одговарајуће речи.
- Изражавајте емпатију
Када је дете узнемирено, често смо у искушењу да умањимо значај тих осећања. Оно може помислити да је то што осећа погрешно и да не верује себи, што утиче неповољно на самопоуздање. Даље, може показати та осећања на непримерен начин, кроз викање, лупање и слично, јер доживљава да га нисмо разумели, па покушава да нам своја осећања саопшти кроз своје понашање.
Бољи је приступ да уважимо дечја осећања. На пример, дете плаче зато што није добило дозволу да изађе у парк док не почисти своју собу. Коментар који уважава дечја осећања би могао да гласи: „И ја се понекад осећам узнемирено када не добијем оно што желим. Мени се, такође, не ради увек оно што морам да урадим, али ипак то урадим јер је важно и корисно за мене.“
Када дете осети да сте препознали како се осећа и да сте уважили то, мање су шансе да ће покушати да своју љутњу покаже кроз викање или плакање.
- Покажите својим примером
Будите добар пример својој деци и покажите им како да изразе своје емоције, а да то буде прихватљиво другим људима. Подразумева се да би викање или бацање ствари били лоши начини за изражавање емоција.
Са друге стране, укључивање емоција у свавкодневне разговоре може бити корисно за емоционални развој. Примери неких коментара свакодневних ситуација могу бити: „Радујем се што ће нам доћи пријатељи на ручак.“, „Осећам се љуто што су се она деца лоше понашала лоше према кућним љубимцима.“.
- Подучите их здравим начинима управљања емоцијама
Након што науче да препознају и разумеју своје емоције, потребно је да науче да се носе са њима. То практично значи да умеју да смире себе, да се развеселе или суоче са сопственим страховима и слично.
На пример, када су љути може им помоћи правилно дисање. Ово им се може објаснити да занимљив и приступачан начин. Удахну на нос, а издишу на уста као када праве балоне од сапунице.
Можете им помоћи да осмисле још садржаја који њима пријају и које ће користити у одређеним ситуацијама да регулишу своје емоције. На пример, могу користити омиљену бојанку, песмицу коју воле, књигу, играчке којима одигравају представу и слично.
- Подстичите вештине за решавање проблема
Често се интезивне емоције јављају при сусрету са проблемима. Када дете осећа да има вештина да решава проблеме, мање ће бити склоно да се понаша непримерено и изливима беса.
На пример, дете може осећати љутњу јер га сестра прекида у изради домаћег задатка. Ако дете не зна други начин, може врло директно изразити своје осећање кроз викање, ударање и слично.
Међутим, у овој ситуацији можемо помоћи детету да нађе неколико начина да разреши сукоб са сестром, да одмери „за и против” за сваку реакцију и да одабере најбоље понашање, којим ће добити свој мир, али неће повредити сестру.
Дете на овај начин може научити да реши проблеме на миран начин и постане спремније да размисли о својим поступцима и реакцијама, пре него да непромишљено и деструктивно изражава своје емоције.
- Потребно је трајно радити на емоционалном развоју
Емоцинални развој детета је нешто на чему је потребно радити трајно и редовно. Са растом детета се могу укључивати и дискусије о ликовима из књига, филмова, разговори о догађајима из вести, разговори о свакодневним ситуацијама. Дискусија о томе како су се други осећали, понашали, препознавање добрих начина за регулисање емоција и предлагање бољих могу допринети да се дете развија боље на емоционалном плану и да живи бољи и испуњенији живот.
Лазар Ванић, психолог